Пандемија COVID-19 је разоткрила све слабости система исхране широм света. Покрет Scaling-Up Nutrition (SUN) је покренуо акцију на јачању производње здраве хране и промоцији здраве исхране. Обавеза је народних посланика je да се боре за искорењивање свих облика поремећаја исхране и стварање окружења за одрживу производњу здраве хране у свакој земљи.

„Постоји широк спектар здравствених система широм света. Карактеришу их ниво јавне регулације, механизми финансирања, степен покривености и природа организација које пружају услуге. Ипак, заједничка карактеристика је све већа улога здравствених задруга које су се у протекла два века консолидовале као релевантан актер у многим здравственим системима. Као што се објашњава у овој сјајној књизи, Република Србија је уживала у неколико деценија раста и успеха здравствених задруга крајем 19. и почетком 20. века. Друге земље су пажљиво проучавале „српски модел”, па чак и усвојиле неке његове елементе. Хосе Перес, генерални секретар Међународне организације здравствених задруга (сектор Међународног задружног савеза)

Ова анализа здравственог система Србије из 2019. године, садржи преглед промена у организацији и управљању, финансирању здравства, пружању здравствене заштите, здравственим реформама и учинку здравственог система. Здравље становништва Србије побољшало се током последње деценије. Очекивано трајање живота при рођењу незнатно се повећало, али остаје око 5 година испод просека у земљама Европске уније. Примећени су неки повољни трендови у здравственом стању и стопама морбидитета, укључујући смањење учесталости туберкулозе, али старење становништва значи да се хронична стања и дуготрајна инвалидност повећавају. Држава има снажну улогу у систему социјалног здравственог осигурања. Централизација се оснажује преношењем власништва над зградама и опремом на национални ниво. Систем здравственог осигурања пружа покривеност за готово читаву популацију (98%). Иако је систем свеобухватан и универзалан, са бесплатним приступом јавно пруженим здравственим услугама, постоје неједнакости у приступу примарној здравственој заштити и одређеним групама становништва (попут социјално и економски најугроженијих, неосигураних и Рома ). Неравномерна расподела здравствених радника широм земље и недостатак неких специјалности такође утичу на приступачност услуга. Високе су исплате из џепа, које износе преко 40% укупних издатака за здравство. Пружање здравствене заштите карактерише улога „изабраног лекара“ у центрима примарне здравствене заштите, који делује као вратар у систему. Недавни напори у области јавног здравља усредсређени су на побољшање приступа превентивним здравственим услугама, посебно за рањиве групе. Реформе здравственог система од 2012. усредсређене су на побољшање инфраструктуре и технологије и на примену интегрисаног здравственог информационог система. Међутим, земљи недостаје транспарентан и свеобухватан систем за процену користи од улагања у здравствену заштиту и одређивање начина њиховог плаћања.

Човечанство је у 21. веку на прекретници. Развој индустрије и технологије донео је, осим неспорних користи за људе, и низ колатералних штета: довео је до изумирања бројних животињских и биљних врста, до убрзаног нестајања плодног земљишта и све већег и опаснијег загађења ваздуха, воде и тла, што на много начина угрожава људско здравље, па болести и поремећаји као последица ових фактора драстично умањују квалитет живота и односе милионе живота. Услед великих и брзих трансформација људи се осећају збуњено и уплашено, што, узубитачан темпо савременог живота, доводи и до масовних психичких поремећаја. Једном речју, упркос свем развоју, здравље људи је вишестрано угрожено. И савремена официлна медицина, као и читав данашњи свет, налази се у турбулентној фази, а њен одговор на овај изазов, упркос бројним евидентним успесима, у целини не може оценити као успешан. Ограничена својим рационалистичким логиком и својим приступом пацијенту као објектом, под притиском интереса крупног капитала, нарочито фармацеутске и индустрије медицинских помагала, није у стању да се избори са искуствима са којима се суочава. Такозвана алтернативна медицина, са друге стране, тешко осваја простор јер се суочава са отпором ове службене. Стога ситуација захтева новп риступ - нову парадигму која омогућава ренесансу у медицини.

Трибина Медицинског факултета у Београду

Доц. др Оља Нићифоровић Шурковић